Korak po Korak

Pacific Crest Trail (PCT) je planinarsko pešačka staza na krajnjem zapadu Sjedinjenih Američkih Država. Počinje na granici sa Meksikom u mestu Campo, i kroz Kaliforniju, Oregon i Washington, nakon 2.650 milja stiže do granice sa Kanadom, u blizini mesta Mening Park. Zajedno sa Appalachian Trail, Continental Divide Trail i još 8 drugih trejlova čini sistem od 11 National Scenic Trails u Americi. Staza prolazi kroz pustinje Južne Kalifornije, planine Sierra Nevade, nepregledne šume Oregona i Cascade planine Washingtona na kraju. PCT prolazi kroz sedam nacionalnih parkova, 26 nacionalnih šuma, 5 državnih parkova i čak 33 rezervata divljine. Iako su delovi ove staze uređeni još tridesetih godina prošlog veka, staza je u potpunosti završena krajem sedamdesetih godina prošlog veka.

Za svakoga ko na nju kroči ova staza predstavlja ogroman fizički i mentalni izazov. Iako svake godine PCT pohodi na stotine hiljada ljudi, oko hiljadu njih svake godine pokuša da prehoda stazu u celosti., od početka do kraja U zavisnosti od vremenskih uslova, tek svakom petom hajkeru to i pođe za rukom. Ili bolje reći – za nogom. Od Meksika do Kanade PCT prelazi preko više od 50 visokih planinskih prevoja, od kojih su najpoznatiji Forester, Glen, Pinchot, Mather i Muir Pass u planinskom vencu Sierra Nevada u Kaliforniji i Chinook, Stevens i White pass u Kaskadnim planinama u Washingtonu. Najviši od njih, i ujedno najviša tacka PCTja je Forester Pass, na 13.200 stopa nadmorske visine, odnosno desetak metara preko 4.000 metara iznad mora. Tokom 2.650 milja ili oko 4.200 kilometara ove staze, svaki hajker će se popeti (i spustiti) ukupno oko 490.000 stopa ili gotovo 150.000 metara. Da, nije greška, 150 kilometara uzbrdo i isto toliko nizbrdo. Pokušajte samo zamisliti da se 16 puta popnete na visinu Mount Everest i to sa nivoa mora. Ili više od 40 puta ako ”skromno” startujete iz baznog kampa.

Većini hajkera je u proseku potrebno oko pet meseci da pređe ovih 2.650 milja., mada ima dosta njih koji ostanu na stazi i više od šest meseci. Ukoliko nameravaju da prehodaju celu stazu u tom vremenskom intervalu, hajkeri dnevno moraju da pređu skoro 20 milja ili oko 35 kilometara. Zbog vremenskih uslova, odnosno ekstremnih vrućina u pustinji Južne Kalifornije i dosta snega i niskih temperatura u Sierra Nevadi i Kaskadnim planinama, najbolja sezona za hodače je od početka marta do kraja maja. Bez obzira kada krenu, hajkere očekuje niz izazova. Temperature od blizu 40 stepeni u pustinji Mojave, do debelo ispod nule u najvišim delovima Sierre. Dehidratacija i višednevno pešačenje bez i jednog jedinog izvora vode. Raznorazne živuljke od medveda i planinskih lavova u visokim gorama i šumetinama do škorpija i zvečarki koje vrebaju iz pustinjskog peska. Na sve to, tu je i giardija, podli crevni parazit, koji se krije u oskudnim toplim izvorima vode. Ukoliko vam ni to nije dosta, ništa gostoljubivija nije ni flora, pa vam probleme mogu napraviti recimo otrovni hrast ili recimo Puddle Dog žbun koji jedva čekaju da se o njih očešete. Pa se češete narednih meseci redovno. Svi oni koji uspeju da izbegnu ove izazove, trebaju imati na umu da PCT gotovo hiljadu kilometara prati i čak tri puta prelazi preko čuvenog San Andreas raseda, jednog od najtrusnijih područja na svetu. Za utehu se svakako da je poslednji veliki zemljotres, koji je sravnio San Francisko sa zemljom, bio početkom prošlog veka i da naučnici očekuju sledeći “Big one“ tek nakon 2030. Znači mirni smo desetak godina.

Svim učesnicim je potrebna dozvola koju besplatno dobijaju na lutriji koju organizuje Pacific Crest Trail Association. To je organizacija koja okuplja sve upravitelje zemljištem i prirodnim resursima na ovoj ruti (National Park Service, US Forest Department, Sierra Club…) i koja se stara o upravljanju i održavanju ovog trejla.

www.pcta.org