Nismo se žurili da odemo iz South Lake Tahoa. Grad je bio po meri, taman dovoljno veliki a opet dovoljno mali. Veliki jer je turistička destinacija sa svim sadržajima koji idu uz to. Čak je u ulici pored našeg hostela bio ogroman kazino. Interesantno, obzirom da je kockanje zabranjeno u Kaliforniji. Ali nije u Nevadi … More Dan 79 – 90: South Lake Tahoa – Chester
Zero u Mammoth Lake je bio pravo osveženje i dobra promena ritma. Izlazak iz uobičajne rutine svakodnevnog hodanja i ludila u koje upadam u svakom gradu. Traži smeštaj, traži dobru a jeftinu prodavnicu, peri stvari, puni baterije. Ovaj dan skijanja me je potpuno izmestio iz PCT svakodnevnice i imao sam osećaj kao da sam na … More Dan 68-78: Mammoth Lake – South Lake Tahoa
Bus za Independence se zavlačio u svako selo na 30 milja dugačkom putu od Bishopa. Bili smo natrpani kao u dvajestrojci devedesetih. Neki su držali rančeve u krilu, moj je bio negde napred, ostavio sam ga sa strane, čim sam ušao i zauzeo mesto pozadi u šaragama. Pola hajkera je stajalo, tako da smo još … More Dan 60-68: Independence – Mammoth lake
Kennedy Meadows je sasvim sigurno jedan od najpoznatijih toponima na čitavom Pacific Creast Trailu. To je završetak pustinjske deonice i početak Sierra Nevade. Ali je isto tako sigurno, moja Zajača, New York za ovo seoce na oko 6.500 stopa nadmorske visine. Ukupno ima 200 stanovnika, mada samo 60 živi ovde preko cele godine. Kuće ili … More Dan 46-60: Kennedy Meadows – Independence
Od prvih koraka na ovoj deonici misli su mi na Sierra Nevadi. Kada sam u Beogradu planirao čitav ovaj trejl ideja je bila da stignem do podnožja Sierre oko 1. maja. Sada je 22. april i sve ide po planu. Čak i zero dan viška u Tehachepiju ulazi u taj plan. Nema potrebe da žurimo, … More Dan 37-45: Tehachepi-Kennedy Meadows
Sklepana replika gradića iz vremena divljeg zapada u sred pustinje. To bi samo donekle bio opis Hikertowna. Kada sam prvi put čuo za to ime pomislio sam da je to neki super hajker frendli gradić koji je čak i svoje ime podredio hajkerima. Ipak to je sam gomila kulisa i baraka koje bi svojim izgledom … More Dan 32-37: Hikertown – Tehechepi
Greben Baden-Powella dobrim svojim delom prati čuveni Angeles Forest Highway koji se od Wrightwooda spušta na jug ka L.A. I PCT vijuga zajedno sa njim. Pogled je predivan i na istočnu i na zapadnu stranu. Jedino što narušava taj divan ples grebena, staze i puta ispod nas, je spaljena šuma. Ponovo. Satima hodam kroz gustu … More Dan 23-31: Wrightwood-Hikertown
Svi trejl gradovi na PCTiju su u dolinama pa sam očekivao da će staza nakon Big Bear Lake da se vine ponovo nebu pod oblake. Ipak, ovog puta se lagano uvijala po brežuljcima iznad grada. Dugo smo imali pogled na ovo lepo jezero, grad i staze sa skijašima koji su još uvek skijali dok smo … More Dan 18-23: Big Bear Lake – Wrightwood
U Idyllwildu sam napravio prvi pravi “zero” dan. Dan bez i jedne milje na trejlu. Vreme sam provodio uglavnom jedući i pijući sve što mi je došlo pod ruku. Napolju je padala kiša a gore po planini sneg. Gradić je na oko 6.000 stopa nadmormske visine ili oko 2.000 metara, pa iako smo u Kaliforniji … More Dan 15-18: Idyllwild – Big Bear Lake
Krenuli smo rano iz RV Stagecoach kampa. Vetar je još uvek duvao jako. Sinoć sam mislio da će da nas odnese sa sve barakom. A i kiša je gruvala žestoko izmedju 2 i 4 ujutro. Dakle, dobra procena da se sklonimo ovu noć. 4 milje nas deli do povratka na stazu kod Cissors Crossing. Pola … More Dan 6 – 14: Julian – Idyllwild
Campo je malo naselje, zapravo seoce i trejl ga obilazi sa zapadne strane. Odmah od starta počinje uspon koji je vrlo ravnomeran. Staza krivuda prateći teren, poprilično je zarasla i sve vreme se provlačim kroz kojekakvo kalifornijsko žbunje. Tek ponekad se prostor rasčisti i otvori se neka livadica. Još uvek je sve zeleno i prava … More Dan 1 – 5: Campo do Julian
Probudio sam se u 4 ujutro ako sam i oka sklopio. Sale je skuvao kafu. Popio sam je brzo uz jednu Majinu kiflicu. U ranac sam dodao tri flaše vode i konačno shvatio da je težak kao tuč. Ajd sad. U kolima sam se još jednom čuo sa mojima, dok još imam signal. Na autoputu … More Here comes the Sun….
Nula-nula-noć. Ovu frazu sigurno neće shvatiti oni koji nisu dugo dugo čekali jedan jedini dan. Sada, dok još ovu noć uživam u blagodetima civilizacije, uzbuđen sam isto kao one noći 15. septembra 1994, kad sam kao klinac od nepunih 19 godina čekao da istekne posledna noć vojnog roka. Nisam pojma imao šta ću i kako … More Prvo fruštuk, ondak na put…
korakpokorak.com 